Nedostatak vozača nije nova pojava. Postoji godinama. Ali počinje ozbiljno da remeti lance snadbevanja u nekim zemljama. Ovaj blog se bavi nedostatkom vozača u Evropi i SAD, kao i u Srbiji i prati šta različite vlade, kompanije i organizacije rade da bi smanjile nedostatak vozača.
Nedostatak vozača u Holandiji
Prema istraživanju koje je uradila holandska banka „ABN Amro“, nedostatak vozača bio je skoro 10.000, na svom vrhuncu prošle godine. U Holandiji trenutno ima oko 8000 slobodnih mesta za vozače kamiona, a istraživanja pokazuju da to neće uskoro biti mnogo bolje. Kako će potražnja za vozačima još rasti u narednih nekoliko godina, studija ukazuje na nedostatak od 8000 vozača svake godine. Što je enorman broj koji znatno utiče na ovu privrdnu granu. Prema „ABN Amro“-u, dve grupe bi mogle pomoćiu rešavanju nestašice.
Jedna su žene. Sve veći broj kamiona je opremljen opremom za utovar i istovar koji proces čine manje fizički zahtevnim, te samim tim pogodnijim za žene.
Druga grupa su mladi ljudi, ali problem je slika koju imaju o profesiji. Radno vreme je takođe problem, a problem je i nedostatak mesta za odmor predviđen za vozače.
Istraživanje sugeriše da transportne kompanije same počnu da obučavaju mlade vozače. Oni mogu tražiti subvencije od Holandske vlade, koja ima program podrške za privlačenju novih talenata vozačkoj profesiji. Kako god, 25% transportnih kompanija u Holandiji misli da će nedostatak vozača uticati na njih u narednim godinama.
Kako misle da reše nedostatak vozača u Nemačkoj?
U Nemačkoj trenutno nedostaje oko 80.000 kamiondžija. Nestašica ubrzano raste poslednjih godina, jer svake godine u penziju ode oko 30.000 vozača kamiona, dok za volan sedne svega 15.000 novih vozača. Nestašica vozača u Nemačkoj će postati značajnija zapanjujućom brzinom.
Nemačko savezno udruženje za teretni transport, logistiku i odlaganje otpada „BGL“, nedavno je objavilo planove za rešavanje problema nedostatka vozača. „BGL“ poziva na nekoliko mera kako bi se nemačkim logističkim kompanijama olakšalo privlačenje novih vozača.
Prvo, oni traže od nemačke vlade da smanji birokratski teret sa kojim se kompanije suočavaju oko sređivanja vozačkih dozvola.
Drugo, traže sigurna parking mesta za kamione kako bi vozači lakše napravili pauzu van kabine.
I treće, ali ne manje važno, predlažu da kabine budu opremljene sanitarnim čvorom.
Dok opremanje kamiona sa većim kabinama za vozače, kao što su neki od američkih kamiona velikog dometa, izgleda kao dobar potez, sumnjamo da je to slučaj toaleta u kabinama.
Šta muči Francusku kad je nedostatak vozača u pitanju?
Francuska se suočava sa nedostatom od oko 40.000 vozača kamiona. Postoji nekoliko problema koji uzrokuju nestatak vozača. Jedan od problema je period od 5 godina koji je potreban da se potpuno obuči vozač kamiona u Francuskoj. Drugi razlozi su visina plate i radno vreme. Sve veći broj ljudi bira karijere u kojima ne moraju da budu odsutni od kuće na duži period.
Početkom 2021., francuska vladaje najavila paket podrške od 600mil. €, za pomoć u obuci nezaposlenih da pomognu u popunjavanju upražnjenih radnih mesta u logistici, uključujući i ona za vozače kamiona.
Poslednjih godina dosta je urađeno na unapređenju mreže putnih službi u Francuskoj, sa besplatnim parkingom i tuševima, kao i restoranima sa pristupačnom toplom hranom.
Britanija ima dodatne probleme, a malo rešenja za nedostatak vozača.
U Velikoj Britaniji manjak je preko 100.000 vozača. Situacija je postala toliko kritična 2021. godine da su benzinske pumpe ostale bez benzina, supermarketi su imali prazne police, a MC Donalds nije imao milkšejkove.
Situacija u Ujedinjenom Kraljevstvu je slična kao u drugim zemljama. Prosečna starost vozača kamiona je relativno visoka. Broj vozača koji odlaze u penziju veći je od broja novih vozača. Međutim, postoji važna razlika: BREGZIT. Zbog BREGZIT-a, nerezidentima VB je mnogo teže da se zaposle u VB.
Mnogi vozači kamiona koji rade, vratili su se na evropsko kopno nakon BREGZIT-a. Dok zemlje EU mogu relativno lako da angažuju vozače iz cele Evrope, Velika Britanija je izgubila ovu opciju, kada je napustuila EU.
Britanska vlada je preduzela nekoliko mera kako bi se suzbio nedostatak vozača kamiona. Kratkoročno, koristila je vojne vozače kamoina za distribuciju benzina benzinskim stanicama. Takođe je privremeno dozvolila vozačima kamiona da rade 11 sati dnevno, dva puta nedeljno, umesto 8.
Poput holandske i francuske vlade, britanska vlada je takođe pokrenula kampanju kako bi pokušali da ubede vozače kamiona, koji imaju dozvolu, ali trenutno ne rade kao vozači, da se vrate svojoj prvobitnoj profesiji. Još jedna kampanja biće usmerena na poboljšanje imidža ljudi o vozačima kamiona.
I poslednja mera, koju ovde želimo da istaknemo, je ulaganje od 32,5mil funti u pristupačnije usluge na putevima, što takođe smatramo odličnom idejom.
Nedostatak vozača primetan je i u drugim evropskim zemljama.
Zemlja sa najvećim nedostatkom vozača je Poljska, sa procenjenim nedostatkom od 124.000.
Mnogi vozači napustili su Poljsku da bi našli posao u drugim evropskim zemljama, gde su plate veće.
U nordijskom regionu manjak je 2.500 do 5.000 po zemlji, a u južnom regionu su brojke nešto veće, sa manjkom od 15.000 vozača u Italiji.
Sjedinjene Američke Države muče svoju muku.
Nedostatak u SAD-u je 80.000 vozača. Različiti su razlozi.
Jedan od ovih problema je zadržavanje vozača. U nekim kompanijama se smenjuje i do 90% vozača. Mnogi ljudi su namamljeni da dobiju svoju „komercijalnu vozačku dozvolu“, kako se vozačka dozvola inače zove u SAD, uz obećanje dobre plate. U mnogim slučajevima, plata nije tako dobra, posebno ne ako uzmete u obzir relativno loše uslove rada vozača kamiona u SAD. Kamioni su u suštini postali ekonomska zamka, gde se vozači kamiona plaćaju po pređenoj milji, a ponekad moraju satima da čekaju utovar/istovar. Ne smeju da odbiju teret, jer će izgubiti i druge poslove.
Drugi problem u SAD je parking. Nakon dugih dana vožnje, mnogi vozači kamiona se bore da pronađu mesto gde mogu da se parkiraju, da se odmore.
Bajdenova administracija najavila je planove za smanjenje nestašice vozača i ublažavanje pritiska koji taj nedostatak stavlja na lance snadbevanja u SAD.
Jedna od mera koje preduzimaju je da organizuju obuku za ljude da se bave transportom, za koje nije potrebno podizanje kredita. Mnogi vozači kamioa, započinju svoju karijeru sa velikim dugom da plate svu obuku. Oni takođe smanjuju starosnu granicu za međudržavni transport sa 21 na 18 godina. Ostale mere uključuju programe pomoći veteranima sa CDL (komercijalna vozačka dozvola) da se zaposle u komercijalnim kompanijama i programe za povećanje broja žena aktivnih u transportnoj industriji.
A kakava je situacija kod nas, zašto nema vozača i koje mere je donela vlada Srbije?
Danas u Srbiji nedostaje oko 15.000 vozača, a svaki treći vozač ima više od 51 godine starosti. Deficit vozača je sve veći, ako uzmemo u obzir to da je prošle godine falilo 8.000 vozača. Zbog skupe obuke, mladi se retko odlučuju da se bave ovim poslom. Za 3 godine, zaposleno je 700 obučenih vozača, umesto 9.000 – kolika je i potreba.
Jedan od razloga što vozači iz Srbije prelaze da rade za druge, strane kompanije je taj što su im plate male. U Evropi mogu da zarade i do 4 puta više od toga. Kamioni prevoze 75% evropskog tereta, i ukoliko se ova profesija ne učini privlačnijom, evropskim putevima bi do 2026. godine moglo nedostajati 2 miliona profesionalnih vozača.
U Srbiji se kompanije svakodnevno bore da nađu nove vozače kamiona. Vlada je u skupštini Srbije zbog toga dala predlog o izmenama Zakona O Bezbednosti Saobraćaja, gde su predložene olakšice, za dobijanje dozvole za vožnju autobusa i kamiona. A mere se odnose na to da će vozači za kategoriju C i C1, D i D1 moći da dobiju vozačku i oni koji imaju samo probnu vozačku za vožnju automobila (B kategorije), kao i to da se pomerila starosna granica za polaganje tih kategorija sa 21 na 18 godina.
