Posao vozača kamiona i šta ova profesija nosi sa sobom.

Posao vozača – opis profesije iz ugla jednog vozača.

5 Novembra, 2023

Posao profesionalnog vozača, koliko god delovao prosto i lako, u stvari je vrlo zahtevno i vrlo specifično zanimanje. Posao koji je u svojoj osnovi zanat i najbolje ćete ga razumeti i savladati, ako ga posmatrate na taj način. Ovaj posao, daleko je složeniji od pukog držanja volana, kako se na izgled čini.

Svaki zanat, pa i ovaj radi se malo iz ljubavi, a malo i što smo videli da mi tu možemo lepo i da zaradimo. Jer ovo je retka profesije gde može da se zaradi dobra plata, a da ne treba neka škola. Ali vrlo je naivno zavaravati se da je lako i da je nekakva brza kombinacija na određeno vreme. Stav “to samo voziš i skupljaš pare po putu” je u samom startu pogrešan, bilo da ga samo tumačite sa strane ili planirate njime da se bavite. Ostavite se razmišljanja i planova “imam položeno, sad ću ja da se ubacim negde da premostim 2-3 meseca dok mi kum be sredi kod njega u firmu gde se leži ceo dan, a plata ide ili da skupim pare za ovo-ono i bataljujem”.

Ovakvim pristupom, ne samo da pravite problem sebi i poslodavacima koji se ovim poslom bave godinama, već može da ima i daleko veće posledice. Pa čak i da vas košta glave ili da vi nekog koštate glave. Možda zvuči kao preterivanje, ali zapravo nije. Koliko god vi bili dobar vozač na putu i snalazili se dobro u saobraćaju, ukoliko ne vodite računa o vozilu ili skupu vozila kojom upravljate,na adekvatan način, stvari mogu poprilično da izmaknu kontroli.

Ovaj posao se, kao i svaki zanat uči korak po korak.

Mnogi, naročito stariji vozači, često će vam reći da je ovo posao koji se uči ceo radni vek. Posle 40 godina, uvek ima nešto novo da se nauči. I još se nije rodio ko je o ovom zanatu baš sve naučio. I to je ono što ga po meni i svrstava među zanate. Zahtevan je, traži mnogo truda, rada i požrtvovanja. Nekoliko godina je potrebno da pređete 500.000km, tad već imate neki profil i toliko je potrebno da naučite tek osnove, svega onoga što ovaj posao zahteva pored vožnje. A to je u stvari podjednako važan deo ovog posla.

Mnogi početnici, pa i ja kad sam počinjao, mislio sam da je ovaj posao vožnja, manevrisanje, rikverc i da je to sve što ja treba da naučim da bi bio dobar i cenjen vozač.
Kakav danak neiskustvu…

Naravno kao i svi, to sam vrlo brzo, već kroz par meseci, radio prilično dobro. Ali i vrlo brzo shvatio da to nije jedina stvar koja je bitna da bi postao dobar profesionalni vozač.

Ne postoje prečice da se to postane nekim skraćenim kursom. Da bi se ovaj posao radio kvalitetno potrebno je iskustvo. Iskustvo stičete na dva načina. Jedan je sami kroz vožnju i onaj bolji, da vam ga neko prenosi. Moj savet je da uvek barem saslušate iskusnijeg kolegu. Zato morate biti otvorenog uma, spremni za kritiku i slobodni da pitate. Uz pravog mentora, možete mnogo kvalitetnije i brže napredovati. Jer kao što rekoh PREČICE NE POSTOJE. Načini rada su uglavnom utabani. Biti nadobudan i raditi po svom, zanemarivati pravila i donoseći neke svoje pogrešno osnovane ideje i odluke, može da vas košta jako mnogo, a u najmanju ruku navesti da zamrzite ovaj posao.

Da bih bolje opisao ovo kompleksno zanimanje, podelio sam ga na 4 segmenta.

1. VOŽNJA

Vožnja naravno jeste bitna, ali ona dolazi sama od sebe. To je nešto što vrlo brzo počinje rutinski da se radi. Vozač mora biti odmoran, fokusiran i odgovoran. Voditi računa o sebi i drugima prilikom vožnje na cesti i van nje je prioritet. Pored pažnje u saobraćaju, posebno se mora na više strana obratiti pažnja prilikom manevrisanja. Paziti tom prilikom na radnike i samo vozilo. Voditi računa o vremenskim uslovima, uslovima na putu, godišnjim dobima i navikama ljudi, kao što su početak školske godine, jutarnji odlazak na posao u hladnijim danima, nesnalaženje i nesigurnost u saobraćaju onih koji idu na godišnji odmor i slične situacije kad su ljudi manje obazrivi. Sve su to neke stvari kojih mi moramo biti svesni i voditi računa o tome. Jer smo mi ko neki čuvari te ceste, obzirom da provodimo najviše vremena na njoj. To je makar moj stav, a verujem da veliki deo mojih kolega misli i radi isto.
Potrebno je takođe paziti na potrošnju i pokazivače na instrument tabli i pratiti sisteme koje vozilo ima.
A ukoliko ne vodite računa o rasporedu tereta prilikom utovara, možete imati raznih posledica. Svaka roba se raspoređuje drugačije, a ni sam raspored tereta ne važi podjednako za svako vozilo.

Poželjno je takođe da znamo neke osnovne stvari oko vozila ii funkcionisanja njegovih sistema. Niko od nas ne očekuje da mi popravljamo i servisiramo vozilo. Siguran sam da ste čuli kako to tamo negde “vozač ništa ne mora, samo zovne servis i oni to sve rešavaju”. Zbog nas samih dobro je znati neke osnovne stvari poput deblokiranja kočnica, blombiranje creva za vazduh, zamena točka, svetolosne signalizacije i sličnih sitnica koje će nam biti od koristi na putu. Jer,ne znam za vas, čak i da čekam servisere, meni nije prijatno sedeti u vozilu koje je u kvaru na autoputu, pored kog tutnje vozila brzinom preko 100km/h. Pored toga što ćete olakšati sebi, pomoći ćete poslodavcu i sprečiti neke dodatne troškove, na primer šlepanja sa auto puta, koje zna da bude papreno. Pravi poslodavac će to umeti da ceni.
Takođe je jako važno ukazivanje na nepravilnosti i insistiranje da se ta nepravilnost otkloni.
Jako loša praksa vozača, po meni, je pristajanje na “teraj to tako još ovaj krug pa rešavamo”, što naravno svi znamo da ne bude samo taj jedan krug, ali i da je taj jedan, on za vas može biti jako skup. Jer vozač je taj koji duži vozilo i on snosi jako veliku odgovornost za ono što se desi na putu.

2. BEZBEDNOST NA PUTU I VAN NJEGA

U ovom poslu za mene je BEZBEDNOST najveći prioritet. Jer ništa su i pare i sve što se parama može kupiti, naspram jednog ljudskog života. Briga o vozilu je nešto što čuva i nas i druge učesnike u saobraćaju. Naravno, u samom startu ni sami nismo svesni na šta sve treba da obratimo pažnju, jer su to veoma kompleksne mašine i potrebno nam je izvesno vreme da shvatimo barem za šta koji sistem služi, koje su njegove slabe tačke i šta je potrebno kontrolisati, koji su simptomi kad osetimo neki miris, čujemo neki zvuk, osetimo neku vibraciju ili uočimo curenje neke tečnosti. Naravno tu još dolazimo do različitosti mašina koje vozimo (cerada, hladnjača, cisterna, kiper..) pa što naučimo za jedno, ne važi za drugo. I svaka kompozicija ima svoje sisteme, koju ako promenimo, moramo maltene sve nanovo da učimo. Neke stvari su zajedničke. I to uglavnom one koje su najbitnije za bezbednost. Kočnice, ležajeve, vazduh, curenje tečnosti, pritisak u pneumaticima, potrošenost pneumatika, dotegnutost točkova i signalizacija. Pravilno obezbeđivanje tereta je takođe nešto što morate znati. Ne obezbeđuje se svaki teret isto, čak se koriti različita oprema u zavisnosti od tereta. Što naučite za jedno, ne vredi za drugo. Ali pravila obezbeđivanja su određena, pa je potrebno istih se pridržavati.

Svakodnevna kontrola ovih stvari je nešto što mora zajedno sa vožnjom da postane rutina. Mnogi vozači ove stvari zanemaruju, pa im se stvari na putu zakomplikuju, a možda su mogle su biti sprečene. Što im ovaj i onako težak posao dodatno čini težim, čak nekad do te mere da od njega odustanu.
Često ne prizanjući ili ne prepoznajući gde greše.

Pripremamo jedan blog, u kom ćemo napraviti spisak osnovnih stvari za kontrolu vozila pre polaska i tokom trajanja ture.

3. ORGANIZACIJA PUTA

Jedan jako bitan segment u ovom poslu koji utiče direktno na nas, naš način na koji doživljavamo svaku turu. To je nešto što se stiče mesecima, pa i godinama. Neko to nauči brže neko sporije, ali niko preko noći.

U organizaciju puta podrazumevam:

1. ORGANIZACIJA VEZANA ZA POSAO

Mesto i način utovara i istovara robe, potrebne opreme za obezbeđivanje tereta, planiranje rute (gde sipati gorivo, gde praviti pauzu, maršutu, alternativnu maršutu itd.), saznanja o potrebnoj dokumentaciji, pravilno popunjavanje dozvola… itd.

2. ORGANIZACIJA STVARI LIČNE PRIRODE

Hrana, voda, higijena, garderoba, mesta za dopunu zaliha, tuširanje.

Stvari vezane za organizaciju puta sam samo ukratko naveo. Planiram da napravim poseban blog vezan isključivo za organizaciju puta, odnosno kako da ne samo izbegnemo neprijatne situacije, već olakšamo sebi ovaj posao, pa i ponekad napraviti pravo svojevrsno uživanje. Za sada želim samo da predstavim ovo zanimanje, odnosno njegovu kompleksnost.

Organizacija je nešto što morate sami da naučite, vođeni svojim iskustvom, ali i imati sluha za iskustva starijih kolega.

4. VOĐENJE DOKUMENTACIJE I POŠTOVANJE ZAKONSKIH OBAVEZA

Ovo je još jedan segment ovog kompleksnog zanimanja. Ovo je takođe vrlo ozbiljan segment, jer je zahtevan i sklon promenama usled donošenja dopuna i izmena zakona.

Tu spada pre svega pravilno korišćenje uređaja za evidenciju aktivnosti vozača tzv. TAHOHRAFA. Poznavanje zakonskih propisa vremena upravljanja vozilom i korišćenje dnevnih i nedeljnih odmora. Popunjavanje putnih naloga, otpremnica. Popunjavanje međunarodnih dozvola za transport. Vađenje propratnica u međunarodnom transportu (T1, T2, NT, Ex…), blombiranje vozila, praćenje potrebne dokumentacije (CMR, fakture, paking liste) prilikom transporta robe naročito u međunarodnom transport. Plaćanje putarine, zaduživanje/razduživanje TAG uređaja. Praćenje zabrana i ograničenja vožnje teretnih vozila određenim danima u određenim zemljama. I još dosta toga.

Sve u svemu, jedna grana koja je sama za sebe maltene posebno zanimanje, koja se isprepliće sa drugim zanimanjima špedicije, carine i pravilima u međunarodnom transportu, a koja se tiče nas vozača i koje mi većim delom moramo i te kako dobro da poznajemo. Greške u ovom segmentu našeg posla, ne mogu da koštaju nikog glave, kao što je to u slučaju sa bezbednošću vozila, ali mogu jako puno da koštaju, u finansijskom smislu i nas i poslodavaca ukoliko mi o tome ne vodimo računa. Kazne za kršenje pravila bilo koje od navedenih stavki su izuzetno visoke. Ako nekad nije novčana kazna, onda zna da bude komplikacija, čije rešavanje može da traje i po nekoliko dana. Često zbog gluposti. Jednog slova, broja, datuma, nedostatka papira. U zavisnosti gde se nalazite, može da bude veoma neprijatno. Ali ko nije spreman na to, preporučujem mu da ni ne počinje da se bavi ovim poslom. Gužve u saobraćaju, čekanje na granicama, carinskim terminalima, utovarima i istovarima su nešto što su sastavni i neizbežni deo ovog zanimanja.

Pripremamo i blog koji će se baviti isključivo ovim segmentom našeg posla, da olakšamo početnicima. Tu ćemo pisati o korišćenju taho uređaja, popunjavanje dozvola, CMR, CEMTA itd. Plaćanja putarine u raznim zemljama,

Eto to je ukratko naša profesija. Čak i u ovom skraćenom opisu postaje jasno da se radi o jednom veoma odgovornoj i kompleksnoj profesiji.

Da bi napredovali kao profesionalni vozač, pored toga što morate znati i raditi sve ovo što sam gore naveo, morate biti otvoreni i spremni da unapređujete svoje znanje i veštine, a kojih pored svega onoga što smo naveli, a što ovaj posao nosi sa sobom, ima još dosta.

Neke od njih su: rad na više različitih vrsta skupa vozila (šleper, tandem, prikoličar, hladnjača, cisterna itd.) ušteda goriva, ušteda kočnica, ušteda guma. Brinući o ovim stvarima, vi brinete o interesima firme za koju radite. To pravi poslodavci i te kako znaju da cene. Ako pak ne, ove veštine i znanje sigurno će vam omogućiti bolju poziciju u pregovorima za povišicu, ili za novi posao ukoliko to bude bilo neizbežno.

Izbegavajte česte promene poslodavca, zbog sitnica ili nešto malo veće plate. Pregovarajte za uslove ili zaradu.

Nekad je potrebno predočiti poslodavcu koje to tačno preduzeće ima koristi i šta su po vašem mišljenju vaše prednosti.

Još jedna stvar.

Ja, a i mnogi drugi vozači koji se ovim bavimo nekoliko godina, uvek preporučujemo novim i mlađim kolegama, iako se oni veoma često ogluše, da idu postepeno sa daljinom prevoza i zadržavanjem na turi. Ukoliko nismo uz nekog ko to radi dugo i ko nas uvodi u neku priču, duge relacije znaju da učine da vam se ovaj posao smuči za sva vremena. Što posle rezultatira do toga da ljudi pljuju posao i firmu i kamion, ne shvatajući da su imali pogrešna očekivanja, odluke i pristup ovom zanatu. Što meni uvek zvuči jako poražavajuće. Nije mi svejedno kad čujem da neko pljuje poslodavca ili profesiju koju jako volim i poštujem i koja mi omogućava da sebi i porodici priuštim pristojan život, što danas na žalost teško postižu i ljudi sa fakultetom.

Samo zato što nisu bili realni u svojim očekivanjima i što nisu imali pravilan pristup ovom zanatu.

Eto to me je i inspirisalo da napišem ovaj tekst, kao i da probudim svest onih koji su krenuli ili planiraju da krenu ovim da se bave. Kao i onima što ne poštuju i ne cene ovo što mi radimo i ne vide našu jako važnu ulogu u svojim životima i generalno na svetu. Nisu ni svesni šta bi im sve bilo nedostupno i nezamislivo da ne postojimo mi i naši kamioni koji svima idemo na živce.

LETS MAKE THIS PROFESSION GREAT AGAIN.

(hajde da učinimo da ovaj posao postane cenjen ponovo)

Autor teksta: Milan Apro, web sajt trazimvozaca.com

(Trudio sam se da ovo ne bude još jedan tekst o našem zanimanju koji se sastoji od kukanja i jadanja, već da jasno u koncizno objasnim kompleksnost našeg zanimanja)