Poslednjih dana sve češće se priča o ograničenju broja dana boravka u Evropskoj uniji i o tome kako bi to moglo da utiče na srpske autoprevoznike. Čuli smo različite stavove kompanija, analize i procene, ali kao da se u celoj priči zaboravljaju oni bez kojih drumski transport ne bi ni postojao – a to su vozači.
Baš zato smo na našim društvenim mrežama sproveli anketu među vozačima. Učestvovalo je više od 200 ljudi iz struke, a pitanje je bilo jednostavno: šta planirate ako situacija ostane ovakva?
Odgovori koje smo dobili nisu samo statistika – oni prilično jasno pokazuju situaciju u transportu.
Opcije koje su bile ponuđene su bile sledeće:
- Planira da pređe preko da vozi
- Paziće, pa koliko može – može
- Menja posao
- Ne obazire se na to
Da planiraju da “broje dane i da paze, pa koliko budu mogli” reklo je ukupno 23%. Broj vozača koji je rekao da planiraju da menjaju posao je 15%. Ono što planira najveći broj vozača, njih 51%, je da “planiraju da pređu preko i voze”. Najmanje je onih koji kažu da se na ovu celu situaciju neće ni obazirati, što je i logično jer situacija nije banalna, a kazne i restrikcije nisu ni malo naivne – svega 11% ispitanika.
Kao što vidimo, rezultati iz ove ankete su veoma zabrinjavajući jer srpski vozači planiraju da pređu da voze za strane države kako bi izbegli ovaj problem. Da li je ovo plan od početka ili je u pitanju samo nesposobnost državnog aparata da svoje radno sposobne građane zadrži u svojoj zemlji ?!
Apelujemo na sve državne institucije da shvate ozbiljnost problema i da sednu već jednom za taj sto i reše ovo u korist svojih građana, jer ovo može da izazove jako velike probleme ne samo u transportu već u čitavom lancu snabdevanja.
2 Responses
Kad budu kasnile isporuke robe iz inostranstva ili ih uopšte ne bude,biće im jasno da postoji problem u lancu snabdevanja. Ali vozači sigurno neće čekati odluke Vlade koje ne dopiru do njih u Vladi,jer vozači imaiu porodice koje moraju da hrane i čuvaju. Tako da će sigurno veliki broj mojih kolega napustiti matičnu zemlju i obezbediti svoje porodice na vreme.
Taj problem postoji još od 2009 godine, samo što se do sada rešavalo zamenom pasoša. A sada smo došli u situaciju da nemamo izbora. Ja sam otišao u EU da radim za 5 eura veću dnevnicu u odnosu na platu u Srbiji. To su evropljani i hteli da preuzmu naše tržište transporta i da prevuku vozače, tako da nikakvog pozitivnog rešenja nikada neće biti, jer oni to neće dozvoliti zarad ispunjenja svojih ciljeva. Svaka veća kompanija u EU ima svog predstavnika u EU parlamentu i nikada neće dozvoliti da se nešto promeni u vezi 90/180, da bi ispunili svoje ciljeve koje sam već naveo. Tako da nam jedino ostaje da predjemo u EU da vozimo za iste pare kao i u Srbiji ili da ostanemo u Srbiji da radimo 15 dana u mesecu. E sad zavisi kolike i kakve su kome ambicije i apetiti, pa tako će i raditi.