Već duže vreme transportne firme i vozači kamiona ispaštaju zbog šengenskog pravila 90/180. Od oktobra 2025. godine, a naročito tokom 2026. godine, problem je sve veći. U januaru 2026. vozači iz regiona blokirali su granične prelaze, a novi protest najavljivan je za 14.09.2026. godine, ali na kraju nije održan.

Tokom ovog perioda poznato nam je da su se vozači susretali sa brojnim neprijatnim situacijama i finansijskim troškovima samo zato što rade svoj posao – posao za koji su se opredelili i koji su izabrali kao svoju profesiju.

Mnogi od njih se zbog ove situacije pitaju da li će, posle toliko godina provedenih u transportu, biti primorani da menjaju zanimanje. Neki su već prelomili, odustali i počeli da se bave drugim poslovima.

Neki vozači prešli su da rade za firme u Sloveniji ili Hrvatskoj, koje im obezbeđuju dokumenta za nesmetan rad. Međutim, ni to im nije idealno rešenje, jer su tako još više odvojeni od svojih porodica. Zbog toga neki razmatraju i preseljenje cele porodice kako bi bar mogli da budu na okupu.

Vozači nemaju mnogo izbora.

Poslodavci su takođe u velikom problemu kada je reč o pružanju njihovih usluga. Ako vozač ima problem sa brojem dana boravka, poslodavac mora ili da pronađe drugog vozača ili da sam sedne za volan kako bi isporuka bila izvršena.

Kamion koji stoji predstavlja veliki trošak, dok nameti i obaveze svakako stižu. Čini se da situacija u transportu nikada nije bila teža. Neki poslodavci odlučili su da svoje firme prebace u Sloveniju ili Hrvatsku kako bi pronašli makar neko olakšanje i nastavili da obavljaju delatnost kojom se bave.

I vozač i poslodavac nalaze se u istom problemu. Jedan ne može bez drugog. Vozaču je potreban poslodavac koji će mu obezbediti posao i uslove za rad, a poslodavcu vozač koji će taj posao moći da obavlja. Kada sistem oteža rad jednom, posledice neminovno oseti i drugi.

Hrvatska je izmenama Zakona o strancima uvela mogućnost izdavanja dugotrajne nacionalne vize D, u trajanju do godinu dana, profesionalnim vozačima kamiona i autobusa koji su državljani trećih zemalja.

Izmena je izglasana u maju 2026. godine. Trebalo bi da od 23.09.2026. godine hrvatsko diplomatsko predstavništvo u Beogradu počne da prima zahteve za dugotrajne vize.

Ali ta viza nije dozvola da vozač godinu dana slobodno vozi po celoj EU. Ona omogućava da se dani koje vozač provede prolazeći kroz Hrvatsku ne računaju u okviru ograničenja boravka.

Moglo bi se reći da delimično olakšava situaciju onim vozačima koji redovno prolaze kroz Hrvatsku na putu ka Italiji, Francuskoj i drugim zemljama, ali ne rešava problem svih.

Šta je sa vozačima čije rute uopšte ne vode preko Hrvatske?

Godinama je poznato da pravilo nije prilagođeno prirodi posla profesionalnog međunarodnog vozača, a sistemsko evropsko rešenje još nije pronađeno.

Da li ova viza zaista rešava problem – ili samo jedan njegov deo?

Najbolje rešenje za transportne kompanije i vozače bilo bi da se ovakav model što pre proširi na veći broj zemalja, umesto da se na svaku nacionalnu vizu čeka mesecima ili duže.

Razgovori se vode u više država i očekuje se da Češka, Nemačka, Austrija i Italija slede Hrvatsku. Pominje se i pitanje finansijske pomoći ili nadoknade za vozače i prevoznike koji su zbog dosadašnje primene pravila pretrpeli kazne, gubitak prihoda ili druge troškove, ali za sada nema zvanične odluke niti definisanog modela takve pomoći.

Transportni sektor traži pravilo koje će prepoznati razliku između turiste koji dolazi u Evropu na odmor i profesionalnog vozača koji u Evropu prevozi robu.

Jer vozač ne može da planira svoj posao tako što će svaki put biti u neizvesnosti zbog moguće kazne ili zabrane ulaska u zemlje EU. Ne bi trebalo da razmišlja o tome koliko mu je dana ostalo, jer već mora da vodi računa o svemu ostalom što ovaj posao nosi.

I dok se nadležni sastaju, pregovaraju i traže najbolje rešenje za vozače i prevoznike, ko će objasniti vozaču koji je satima na granici, kažnjen, vraćen kući ili mu je izrečena zabrana – zašto je kažnjen zato što je radio svoj posao?

Vozač mora da vozi.
Prevoznik mora da radi.
Roba mora da stigne.

Zar sistem ne bi trebalo da omogući da sve to funkcioniše?